“Taksista sam i jedno veče ulazi mi jedan čovjek …”

Beogradski sam taksista i jedno veče ulazi mi jedan čovjek od oko 40 godina. Vidim da je sav nesto nadrndan, bulji u telefon.

Pitam normalno dokle će, a on će: “U tri lijepe materine!” Ja se zbunio, ne znam kako da se postavim i bezveze ga upitam:

“A gdje je to?” On ćuti par sekundi, i dalje bulji u telefon, kao da me nije čuo. A onda najnormalnije kaže: “Na Konjarniku.”

 I ja sad pravac Konjarnik, samo da izađe ludak, šta znam. Ma ne mora ni da mi plati, samo da ga se riješim. On ne skida pogled sa telefona, ćuti, i samo sto sam došao na jedan dio Konjarnika, kažem “Stigli smo.”

Lik mi daje novac uz “U redu je.” … i izlazi, sve vrijeme gledajući u telefon. Nije ni vidio gdje sam ga dovezao, samo ode uz ulicu, s pogledom na telefon.

Ja da stavim novac u novčanik, kad lik ostavio 20€ (2.400 din). Za vožnju od 800 dinara.

Izvor: ispovesti.com